TAJNI ŽIVOT SLAVNIH SRPKINJA

Istorija posleratne jugoslovenske književnosti jeste istorija Udbe. Elitni umetnici koji će uspeti da ostanu u čitankama i na javnoj sceni najčešće će sa sobom u grob poneti tajnu kako su to uspeli i šta je bila cena. Pojaviće se tu i novi likovi, nekada talentovani i inteligentni, katkad potpuni komesarski autodidakti. Plejada relevantnih ljudi na našoj književnoj sceni biće između ostalog obogaćena bivšim tasterima Gestapoa, kleptomanima, šifrantima i cinkarošima svih vrsta koji su izrastali u figure za pionirske sveske. Neki od njih će posle doživeti da postanu i disidenti… Skoro svi zagovornici građanske etikecije i demokratije.

Dok se Isidora Sekulić, anglofil, izbezumljena šta će s njom biti posle ubistva Grigorija Božovića, tresla od straha u svojoj kući, Desanka je razmišljala šta da radi. Njena situacija opet nije bila sjajna: bila je udata za belog Rusa, nije bila član partije, ali je srećom pred rat napravila dobre veze s mnogim levičarskim književnicima

Bolnu ispovest o tome kako joj je mučki ubijen zet, Desanka je sakrila u pesmu „Bubamara“, tako da to niko nije mogao otkriti; zauzvrat, kao najveći zalog svog preživljavanja u novom režimu, ona je napisala „Krvavu bajku“.

Isidora Bjelica