POEMA TEČEM KAO REKA I DRUGE PESME

Oliverine emocije se poput kapi rose već decenijama slivaju u stihove koji teku kroz vreme, ulivajući se u pesme, koje postaju reke, hrleći ka moru ljubavi, obasjanom osmesima čitaoca. Nežno biće satkano od snova smerno korača i peva, dopuštajući ljubavi da je uznese u sfere iznad uma, u visine sa kojih celovito sagledava svet. Dopušta Mesecu, vetru, obalama i pticama da preuzmu uloge iz naših života, razlivajući svoje emocije u akvarele pastelnih boja, koji će večno mamiti poglede.Njeni stihovi postaju svetlost, zraci blagodatni, koji otkrivaju skriveno, nudeći putokaze svima koji se osmele da krenu ka radosti, da teku kao reka. Ove pesme teku ka svakom ko je spreman da oblikuje sebe poput reke koja obilazi preprečene stene, dopuštajući nebu i pticama da se ogledaju u njoj, pa čak i da na tren poteknu uzvodno, nudeći proživljenu mudrost. Ritam poeme „Tečem kao reka" je ritam Oliverinog daha, srca i pokreta. Nežan poput lahora poteklog iz zamaha leptirovih krila, nežan poput Oliverine duše.