ZABRANJENA BELEŽNICA

Koliko nesrećni možemo da budemo, a da to ne primetimo? A ako primetimo – šta onda?

Valerija je sebe oduvek smatrala srećnom: posvećena majka, dobra supruga, odgovorna činovnica, požrtvovana domaćica. Međutim, pisanje dnevnika navodi je da shvati da je u moru uloga koje je igrala za druge, zaboravila na glavnu – zaboravila je ko je Valerija. Spontana odluka o kupovini crne beležnice pretvara se u opsesiju pisanjem, kroz koju junakinja postaje svesnija sebe i svojih odnosa sa drugima. Svi sukobi u jednoj porodici, tenzični i napeti odnosi između majke i ćerke, sestre i brata, muža i žene; udaljavanje od partnera i mogućnost preljube nemilosrdno se obrušavaju na junakinju, koja je preumorna i za suočavanje i za beg. U procepu između tradicionalnog shvatanja uloge žene, u kojoj se Valerija oseća sigurno i koja joj je bliska, i moderne ideje o slobodi, koja junakinju plaši, leži i zaplet Zabranjene beležnice, romana koji je svojom emocionalno-intelektualnom zrelošću trajno izmenio italijansku prozu pedesetih godina 20. veka.