U IME OCA (I SINA)

„U ime oca (i sina)“ je roman koji dubinski istražuje specifičnost odnosa oca i sina, u čijoj srži se nalazi veoma kompleksna intimnost. Nakon očeve sahrane narator počinje da čita dnevnik koji je njegov otac vodio dok je bio vojnik u Drugom svetskom ratu. Dnevnik je bezličan, u njemu nema ni traga o očevom emotivnom životu i ličnim doživljajima, ali upravo to navodi naratora da preispita lični odnos koji je imao sa svojim roditeljem.

On ponire u prošlost kako bi pronašao pukotine na fasadi koja se mistično podigla između njega i oca i kako bi, tragajući za znacima slabosti i emocija, bolje upoznao obojicu. Sada kada je stariji, on je u stanju da događajima iz minulog vremena pripiše nova značenja, ali i da drugačije sagleda svoju sadašnjost u kojoj je i on sam otac.

Dvostrukost u ovom romanu ogleda se u više aspekta – dva ispovedna izvora; bezlični i lični pristup; dve porodične pozicije… Mogućnost da se dve krajnosti prirodno prepletu i ponude jednu celovitu priču koja se može sagledavati iz različitih, pa i oprečnih uglova, ono je što ovu kratku pripovest čini sveobuhvatnom i dragocenom, a njenog pisca zasluženo postavlja na istaknuto mesto u savremenoj evropskoj književnosti.