TERAPIJA

Roman Terapija pisan je uglavnom u dijaloškoj, pokatkad i u monološkoj formi, a rečenice koje izgovaraju akteri vrlo su smislene i prirodne, tako da će se ponekad čitaocu učiniti da, zavaljen u udobnu pozorišnu fotelju, gleda i sluša šta se događa na sceni i stalno u sebi potiskuje sve žešću želju da i on kroči na pozornicu i da postane deo priče koja, što dalje čita knjigu, sve više postaje i njegova, gotovo autobiografska.

Kako se može pretpostaviti, radnja se odvija u ordinacijama psihijatara i psihologa, zatvorskim ćelijama i kancelarijama, sakralnim objektima i u drugim prostorima u kojima bi se mogli kretati ovi odlično izvajani literarni junaci, sa naglašenim karakternim osobinama. Autor je našao niti koje čvrsto povezuju ovako raznolike osobe, ne dozvoljavajući ni u jednom trenutku da se radnja banalizuje.

U najkraćem, roman Branka Perića Terapija je roman za čitanje, knjiga koja pored toga što pruža čitalačko zadovoljstvo, podstiče na razmišljanje.