SRP: ČUVARI SMRTI

U mojim očima svi su oni nevini. Čak i oni krivi. Svi su krivi za nešto i svi još gaje sećanje na dečju nevinost, ma koliko slojeva života da se oko nje obmotalo.
Ljudi su nekada umirali prirodnom smrću. Starost je nekada bila neizlečiva muka, nije bila privremeno stanje. Postojale su nevidljive ubice zvane „bolesti“. Postojali su bol, jad i očajanje. Čovečanstvo je savladalo sve ove nedaće, a ipak je jedna prosta istina ostala: ljudi moraju da umiru. Kraj ljudskog života nekada je bio u rukama prirode. Ali oni su ga ukrali. I sada jedino oni dele smrt.

Sitra i Rouan uče za ulogu koju nijedno od njih ne želi. Moraju da savladaju umetnost oduzimanja života, sve vreme se pitajući zašto su baš oni morali da budu izabrani. Ako postoji neki večni svet posle ovoga, kakva sudbina tamo čeka onoga koji oduzima živote?