SMISAO ISTORIJE

Ruska misao u XIX veku najviše se bavila problemima filosofije istorije. Na temeljima filosofije istorije formirala se naša nacionalna svest. Zato i nije slučajno što su sporovi između slovenofila i zapadnjačka o Rusiji i Evropi, o Istoku i Zapadu bili u središtu našeg duhovnog interesovanja. Još su Čaadajev i slovenofili zadali ruskoj misli temu iz filosofije istorije jer je zagonetka Rusije i njene istorijske sudbine bila zagonetka filosofije istorije. Izgradnja religiozne filosofije istorije je, kao što vidimo, pozvanje ruske filosofske misli. Samosvojna ruska misao obraća se eshatološkom problemu kraja, ona je obojena apokaliptički. U tome se ona razlikuje od misli Zapada. Ali to joj pre svega i daje karakter religiozne filosofije istorije. Ja sam se uvek naročito interesovao za probleme filosofije istorije. Svetski rat i revolucija pojačali su ovo interesovanje i usmerili moju aktivnost uglavnom u tom pravcu. U meni je sazreo plan knjige o osnovnim problemima religiozne filosofije istorije, plan koji se nalazio u osnovi mojih predavanja održanih u Moskvi u Slobodnoj akademiji duhovne kulture tokom zime 1919-1920. godine. Beleške s tih predavanja ušle su u osnovu ove knjige. Uz knjigu prilažem i članak „Volja za životom i volja za kulturom“, koji je napisan 1922. godine i koji je vrlo značajan za moju koncepciju filosofije istorije.