PAS DE DEUX RITUALI

Blažena li je mladost, brzi, gazirano-šišteći metabolizam. Gde nestade taj urođeni purgativ, što je progurao, bez i da se zaštucneš, hektolitre energetskih bombi koka-kole, jestive plastike hamburgera, masnog piva, votke i ine žestine? Gde nestade taj refleksno aktiviran vodokoltlić stomaka, što je bestragom odneo svaki burek, krtu garež sojom umešane pljeskavice, »hiljade i hiljade« ćevapa?
Kako dođosmo dovde? Osim dijete i recepata nemamo suvislije teme. Kada?! Ko je? – među omiljene kanale, uvrstio 24 hour kitchen, ine laboratorije stomakougađača, na kojima Lepi Brka, Gordon Remzi ostali đavolski šegrti Paklene kuhinje suvereno dominiraju uglancanim šerpama i tavama.
Kako se to desilo da u novčaniku i mobilnom umesto slike voljenog bića tutnusmo frišak, jutrošnji snimak otvorenog frižidera?! Da ne smeš duže od tri sekunde da se zagledaš u dimljenu kolenicu, jer ti se momentalno zalepi 300 grama na butini.
Da ne pominjem mesečarski frekventno svraćanje na logoraški brisan prostor parkinga, jednosmerni horizont supermarketa. Nagonski priključen tom potrošačkim krdu, gde satima glavinjaš upornošću ožednelog muflona u Savani. U prošlosti kroz šiprag i žbunje, pleveći pečurke i bobice, danas tumarajući između kilometarskih rafova, pipkajući, njuškajući hranu, od čije nam se kaloričnosti cvrčeći deformiše tkivo.