KOSMOS

„I u ovom Gombrovičevom romanu stvarnost je haotična, neuhvatljiva, neodgonetljiva. U neprestanom je nastojanju i neočekivanom menjanju. Na primer, ime glavnog junaka romana pomenuto je samo dva puta. Pomenula ga je vlasnica pansiona, ali umesto „gospodine Vitolde“ obratila mu se sa „gospodine Vitole“. Što ukazuje na to da pisac univerzum kosmosa kreira od sitnica, delića koji se sklapaju u celinu. I ponašanje junaka se svodi na sitnice, deliće nečega. „

… Vidi se njegova borba sa Formom. „Jer, i u njemu su zrelost-nezrelost osnovne egzistencijalne kategorija, koje ostaju nesaznatljive. Na prvi pogled roman deluje kao krimi roman. Deluje od prve do poslednje strane, au biti je parodija tog žanra. …Glavna tema romana je percepcija sveta, odnosa pojedinca prema stvarnosti, prema čovekovom i beskrajnom kosmosu.“

Biserka Rajčić