JEZIČKI KORENI SRBA

Ovaj rad je minuciozna analiza u kojoj se na osnovama istorijske antropologije (lingvistike, arheologije, istorije, etnologije…) rasvetljava pitanje o kome odavno postoje mnoge rasprave i kontroverze: ime i vrhovni bog Srba i Slovena, odnosno njihovo poreklo umesto u zajednici indo-evropskih naroda.Delo je prvi put objavljeno kao paragon (agonističko poređenje) u kome se autorovi stavovi sučeljavaju sa dominantnim shvatanjima, neminovno izoštreni i ponekad uz odsustvo poželjnih nijansi, esejistično, ali bez isključivosti, uz dužno poštovanje drugačijih uverenja i uz svest o složenosti teme, otvorenost za moguće adaptacije. Osnovna hipoteza je potkrepljena dopunskom argumentacijom u kojoj su zahvaćene mnoge dodirne tačke u raznim oblastima istraživanja, pri čemu su neke postavke šire razvijene, druge ovlaš dotaknute ili logički izvedene, uz ostavljanje prostora za dalje dorade i verifikacije.Obnavljanje ovog rada posle više od dve decenije pokazuje da je ono izdržalo test vremena. Iako su se autorova stanovišta dalje razvijala, dopunjavala i menjala, ključna postavka i argumentacija za glavnu hipotezu se pokazala valjanom i naišla je na značajni odjek i prihvatanje kod nas i u svetu. U međuvremenu je Momir Nikić objavio veliki SANSKRTSKO-SRPSKI REČNIK i niz novih radova u kojima su – uz oslonac i najznačajnije doprinose u oblasti uporedne lingvistike i mitologije, slavistike, vedologije i sanskrta, genetike… – njegove osnovne postavke dalje osnažene i obogaćene, uz svedočenje veza Srba sa najdubljim slojevima indoevropske kulture.