DIVLJI ČOVEK

Radosno je i tužno biti na zemlji. To je put jave i sna, pletež đavoljih priča, more bez obala, nešto sasvim blizu a tako daleko. Naizgled konačno, u nedogled otegnuto, sto puta upravljeno, dvesta puta ukrivljeno. Jasna pojava sa stotinu senki, obična glava sa hiljadu vasiona. Na početku lako rešivo, na kraju neshvatljivo, jer su dva i dva često pet, pa opet ništa novo, ništa nepoznato. Tako je oduvek bilo, tako će doveka biti. Jedno je sigurno i večno: sve je prolazno i zaboravu namenjeno.