ŽELITE LI ZAISTA DETE? psiholog Mihail Labkovski

By 13.03.2024.

... Počnimo od premisa na kojima se često zasniva odluka o rođenju deteta. Odmah ću reći da je jedini normalan razlog da imate decu – želja da imate decu.

A žene koje žele decu će ih obično i imati. U bilo kom životnom scenariju. Ali kao što znate, nekima ne pada na pamet da produže ljudsku vrstu. Nepostojanje želje da se imaju deca nije hir, niti sebičnost. Ovo je obično povezano sa sopstvenim teškim detinjstvom, nesrećnim sećanjima i psihološkim traumama. Uopšte, povod je za poseban razgovor. Međutim, postoje žene koje su u principu spremne da rode, ali isključivo u braku (i po mogućnosti u švajcarskoj klinici). A ako u brak ne stupe, ostaju bez dece. Pretpostavljam da je razlog u najboljem slučaju strah od odgovornosti. A u najgorem slučaju, ne žele dete, ali još više ne žele da idu na posao. A zahvaljujući braku i rađanju, nadaju se da će zauvek rešiti ovaj problem. Odnosno, majčinstvo se smatra i podvigom i poslom za koji joj je muž doživotno dužan. Obično takve žene kažu da ne žele da podižu decu u siromaštvu, da dete zaslužuje sve najbolje i, što je najvažnije, „dete mora da ima oca”, kompletnu porodicu, da je sve drugo katastrofa! Možda čak i veruju u sve to. U međuvremenu, 54% dece Rusije i Evrope odrasta unepotpunim porodicama i siguran sam da je opasnost po psihu veoma preuveličana. Odsustvo ljubavi i svi vidovi nasilja u porodici su druga stvar. A imam i poznanicu, Ljubu. Ona je invalid, ali je rodila troje dece i podiže ih s mužem… I da, odgajala bi ih i bez muža. Kao što znate, kada čovek nešto želi, traži priliku, a kada ne želi, traži izgovor.

Drugi uobičajeni razlog za rađanje dece je „zato što bi tako trebalo da bude”: žena ne oseća ništa posebno prema deci, ali biološki sat otkucava i ginekolog kaže da ima još godinu-dve za rađanje, a svakakvi rizici za starije prvorotke su mnogo veći. Drugim rečima, ona se prema rađanju deteta odnosi racionalno; dete, takoreći, dopunjuje ideju o tome šta tačno i u kom redosledu treba da se desi kako bi svoj život mogla da smatra potpunim, a sebe – ostvarenom. Ovo je težak oblik „sve na svoju ruku” tipa, za koji je Viktorija Tokareva16 rekla da treba da studira matematiku ili mehaniku, ili da radi kao privatno obezbeđenje... Za takve žene je glavni razlog da imaju dete strah od usamljenosti i priča o čaši vode na samrti.

Sledeći težak slučaj je dete kao „uspomena”. Tada žena pomisli nešto poput: „Dođavola s decom, ali ja tako volim svog Petju! I tako je tragično oženjen! I nije nam suđeno da budemo zajedno, pa ću roditi njegovu bebu, da ima okice kao njegov tata… A posle, ko zna, možda će ostaviti svoju ženu?” Zato uvek želim da kažem: „Madam, beba nije suvenir! Bolje napravite tetovažu sa portretom vašeg Petje.”

I poslednje: ona nije želela dete, pogotovo nije ništa planirala, a desilo se – slučajna trudnoća. Ovde su posledice nepredvidljive. U procesu psihofiziološke promene organizma, kod nekih žena se bude majčinska osećanja, a druge ostave dete u porodilištu. Međutim, za

dete je ponašanje roditelja uvek lutrija.

Odlomak iz knjige ŽELIM I HOĆU