O kompromisima - Mihail Labkovski

By 19.01.2024.

Kada muža ili ženu koji slave zlatnu svadbu pitaju kako su uspeli da
prožive zajedno toliko godina, obično odgovore da su strpljenje i trud
najvažniji, a kompromisi su osnova mira u porodici. Glupost.

Kompromis – on je inferiornost i samoobmana, pritom samoobmana iz straha.

Strahovi mogu biti različiti, a poreklo im je skoro uvek isto, kao i posledice kompromisa: čovek ne živi svoj život i ni ne sazna ko je i šta je zaista želeo. A pojedini muškarci misle da su nadigrali ceo svet tako što su našli kompromis: neka žena bude gadura, ali je zato uredna i ukusno kuva,a on ima još i prelepu ljubavnicu. Kompromisna opcija. I ne razumeju da je sreća kada voliš svoju ženu i jedva čekaš da se vratiš kući.A neke žene misle da nije strašno što muž ne radi, ali je zato miran, tih, radi sve što se od njega traži. I ne razumeju da se on tako ponaša iz straha koji se zove „samo da ne viče”. I tako dalje...

Postoji jedan navodno pametan način da se donese „ispravna”odluka:

kada je list papira podeliš napola i u jednu kolonu se upisuju prednosti, a u drugu nedostaci izbora jedne ili druge odluke. Kategorički sam protiv ove metode. Koriste je ljudi sa dubokim
unutrašnjim konfliktom. I nakon što su napravili izbor, oni se ovog konflikta ne oslobađaju.